Kotnikova ulica 20
Ljubljana
1000
Slovenia
Facebook Instagram GooglePlus Twitter Linkedin Youtube

Intervju: Dr. Rusmir Mesihović

  • 20. novembar 2018

Zdravstveni sistem

Ljubljana – Posle oktobarskih parlamentarnih izbora u BIH, na kojima je partija SDP predstavila Plan 10 - plan za bolju budućnost BiH in na kojima sudjelovao je i dr. Rusmir Mesihović, nekadašnji ministar zdravstva BiH, na posjeti u Ljubljani Mesihović uzoredio je zdravstvene sisteme u nekadašnjoj skupnoj državi Jugoslaviji. Mesihović rodjen je u Sarajevu gdje je završio osnovnu školu, Prvu gimnaziju i 1988 godine Medicinski fakultet te 2002 i doktorat. Specijalizaciju iz interne medicine završio u Ljubljani 1995 godine. Educirao se iz gastroenterohepatologie u Engleskoj, Njemačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i drugim europskim zemljama.

Kako vi vidite razvijenost zdravstvenih sistema od Slovenije pa do Makedonije? Ako uzporedite funkcionišanje, mogučnost napredka i razvoja zdravstvenih sistema i znanstveno-medicinski potencial po ex republikama SFRJ, šta biste ispostavili?

Moram reči, da je Slovenija izpred i iznad svih ostalih ex republika SFRJ. Slovenački sistem uzor je ili bi barem morao biti svim nekadašnjim republikama zajedničke države. Uprkos javnome mnenju i politiki u Sloveniji, koja je vrlo kritična do zdravstvenog sistema u državi. Morate znati, da su svi zdravstveni sistemi još u tranziciji, neki na početku, neki u sredini a Slovenački recimo tamo u zadnjoj trećini.

Šta vi kao vanjski stručnjak tako u operativi kao diagnostičar-hirurg, kao i menedžer pa i politik na najvišjoj raznini mislite o Slovenačkome zdravstvenome sistemu?

Situacija se popravila u zadnjim godinama. Dali zbog načina upravljanja u zdravstvenome sistemu ili zbog načina upravljanja, koji je iskopiran. Vaš sistem ima daleko najbolji kvalitet usluge i nivo usluge.

Koji je najslabije razvijen sistem u tom dijelu Europe?

Sigurno je to zdravstveni sistem Makedonije ali je polako u zamahu i napreduje. U velikoj mjeri zbog političkih promjena i pozitivnih trendova. Ja to govorim kao političko neutralan, ali mogu reči, da je u zadnje vrijeme došlo do finansiskog ulaganja u zdravstveni sistem, mnogo se radi na edukaciji stručnjaka, medicina je u tom smislu puno napredovala.

Šta se možemo naučiti od Makedonaca?

Oni imaju jednu jaku dobru e-aplikaciju za sve gradjane, a to je da mogu na svim pametnim mobilnim telefonima, tablicama ili kompjuterima prijaviti se kod lekara, doktorima, svaki pacient online vidi, koji je u redu za čekanje, kod kog doktora, koliko če čekati na red. Taj dio sistema imajo vrhunski uradjeno. Takav sistem se testno radi sada i u Bosni i Hercegovini (BiH). Ja bih sugerirao i novoj vladi BiH, da krene potpuno u tu aplikaciju, gde se sve vidi i smanjuju se redovi čekanja u ambulantama te u cijelome zdravstvenome sistemu.

A šta je problem zdravstvenoga sistema u Bosni i Hercegovini?

U BiH nisu toliko problem redovi čekanja na medicinske usluge nego je problem pravoga odredjivanja obrade pacienata u javnome i privatnome sektoru kao i svugdje u Europi. Koliko sam informisan sistem je u stagnaciji. Sistem u BiH je podeljen, kako je i država podeljena. Sistem je ostao na razini izpred deset godina. Mnogo je lekara otišlo u inozemstvo. Ne radi se na edukaciji stručnjaka koji su ili ostali ili su došli novi mladi. Nema pravih ljudi koji bi vodili i menedžerirali zdravstvene sisteme lokalno, regijsko ili kantonsko te nacionalno.

Podržavate ideju da struka vodi zdravstveni sistem, a menedžera nema?

Struka najbolje zna sistem. Ja se zalažem za depolitizaciju zdravstvenog sistema tako u BiH kao i drugdje. Nije dobro, da se radi po principu ako si pripadnik neke političke stranke, onda si glavni doktor ili ekspert, pa iz tih političkih temelja izlaze sve benifikacije tako kot rada kako u zdravstvenoj struci širije. To nije dobro ne za sistem, ne za struku, ne za pacijente.

Puno tih problema osim možda u tome, da nam je edukacija doktora na nekom dobrom prosjeku ako se usporedjivamo sa razvijenim državama EU, sve te problem imamo i u Sloveniji …

Da, znam, ali to se može popraviti kod vas brže nego kod nas u BiH.

Šta vi mislite o Engleskome zdravstvenome sistemu javno-privatnog partnerstva i sasvim bezproblematičnog funkcioniranja javnoga i privatnog zdravstvenog sistema. U puno primjera javne i privatne zdravstvene ustanove čak povezane su da stručnjaci mogu slobodno prelazit i da pacienti uopšte ne primjete razlike. Je li to tu na Balkanu moguče prihvatii i u kakvu ruku?

Skupljanje novca za zdravstveni sistem je drugačiji u Engleskoj nego kod nas, ako tako kažem. Mi imamo Bismarckov način skupljanja novca, a oni ne, imajo svoj. Englezi imaju model, koji kaže, da se skupljeni novac za zdravstveni sistem vrača u centar, znači nazad struci, tojest doktorima. Imaju 3 ili 4 ozbiljna finansijska fonda koji omogučavaju, da se i javno i privatno razvija u dobrobit pacienata koji ne razmišlja dali je u javnoj ili privatnoj bolnici. Pacijent traži najbolji servis bilo javni bilo privatni.

Vi ste studirali i puno medicinske prakse uradili u Engleskoj, pa mi recite, dali se osječa neka ljubomora, neka negativna klima izmedju doktora u javnome i privatnome sektoru kao kod nas. Slovenija je – čini mi se – prva od svih kad pričamo o tome?

Pa ne, nikako. Baš struka, znači doktori su prvi koji morajo kod pacienata raditi tako, da pacient uopšte ne osječa razlike. Sada, 2018 godine nema mjesta više za nešto takvo, za uvrede, ljubomoru, šikaniranje, neke procesne borbe kod dodljivanja koncesija … to je stvar socializma, nekih drugih vremena.

Šta je po vašome mnenju dobro bilo u socializmu, kada pričamo o zdravstvenim sistemima?

Jedino što trebamo vratit iz tih vremena su dobri domovi zdravlja. To vrlo dobro radite u Sloveniji, polako se savjest o tome, da su domovi zdravlja primarna oskrba pacienata vrača u Hrvatsku. Pokušat če se taj model vratiti i u BiH. To je ta socialna nota za pacienta koja mora da se ohrani i širi i to u Sloveniji jako dobro radite.

 

Sve vijesti